Kvalitet i testiranje softvera

TestNG & Selenium

Sadržaj:

TestNG
Selenium

TestNG

Koristan materijal:

Pronađeno je puno nedostataka u JUnit-u.

TestNG bogatiji sa mogućnostima u odnosu na JUnit.

Lako se integriše sa nekim alatima kao što je Jenkins.

Jedna od glavnih prednosti jeste mogućnost korišćenja paralelizacije. To nam omogućava da se testovi izvrše brže.

Mogu prosleđivati podaci koji se nalaze izvan testova pomoću konfiguracionih fajlova. Preko njih možemo i da definišemo koji će testovi izvršavati, a koji ne.

Ono što je još njegova prednost jeste mogućnost generisanja specijalizovanih izveštaja.

TestNG dodajemo u pom.xml kao dependency.

Osim njega, dodajemo i dependency za logger pošto bi bez njega dolazilo do upozorenja i grešaka.

Test metoda:

public class StudentTest {
	@Test
	public void kreirajStudenta() {
		// ...
	}
}

Umesto korišćenja printova u testu, praktičnije je da se iskoristi loger. Ispis pomoću logera možemo izvršiti sa logger.info("Poruka").

Instancu logera možemo da kreiramo pomoću factory-a iz zavisnosti koju smo uključili, tj. LoggerFactory iz org.slf4j.

Kreiranje logera:

// ...
import org.slf4j.Logger;          // obrati pažnju na ovo jer postoji Logger i u nekom drugom paketu
import org.slf4j.LoggerFactory;
// ...

public class StudentTest {
	private static Logger logger = LoggerFactory.getLogger(Logger.class);
	
	// ...
	
	@Test
	public void kreirajStudenta() {
		Student student = new Student("Petar", 1, 2023, 4);
		System.out.println("Ime studenta je: " + student.ime);
		logger.info("Ime studenta je: " + student.ime);
		assertNotNull(student);
	}
	
	// ...
}

Možemo i definisati metode koje će biti izvršene pre i/ili posle svakog testa (metode koja je označena sa anotacijom @Test) pomoću anotacija @BeforeMethod i @AfterMethod.

Pored tih anotacija, postoji i anotacija @BeforeClass koja se postavlja nad metodom koja će se pozvati pre nego što se pozove prva testna metoda.

Analogno toj anotaciji, postoji i anotacija @AfterClass koja se poziva nakon što su svi testni metodi izvršeni.

Ono što je bitno imati u vidu jeste to da je test u TestNG-u širi pojam u odnosu na JUnit. Ne odnosi se na jedan metod, što se u TestNG-u naziva testnim metodom, već na skup testnih klasa.

Imamo anotacije i za te testove, @BeforeTest i @AfterTest. Prvom se označava da će se metod izvršiti pre nego što se izvrši bilo koja testna metoda iz datog testa (tj. testnih klasa koje mu pripadaju).

public class StudentTest {

    private static Logger logger = LoggerFactory.getLogger(Logger.class);

    Student student;
	
    @BeforeTest
    public void preTesta() {
      logger.info("pre testa");
    }

    @AfterTest
    public void posleTesta() {
		  logger.info("nakon testa");
    }
	
    @BeforeClass
    public void preKlase() {
      logger.info("pre svih testnih metoda testne klase");
    }

    @AfterClass
    public void posleKlase() {
      logger.info("nakon svih testnih metoda testne klase");
    }
	
    @BeforeMethod
    public void setUp() {
      logger.info("pre test metode");
    }

    @AfterMethod
    public void tearDown() {
		  logger.info("nakon test metode");
    }

    @Test
    public void demo1(){
      logger.info("demo1 test");
      assertEquals(10, 10);
    }
	
    @Test
    public void demo2(){
      logger.info("demo 2 - failed");
      assertEquals(10, 1);
    }
}

Svi testovi su deo nekog suite-a. Podrazumevani je “Default Suite”. Biće više reči o njemu kasnije.

U TestNG-u postoji i konfiguracija u vidu xml fajla. U njoj možemo npr. definisati koje testne klase testa želimo da testiramo. Klase koje nismo označili za izvršavanje će biti ignorisane.

Ono što je još bitno kod konfiguracije jeste parametrizacija testova.

U test > java možemo da kreiramo taj konfiguracioni xml fajl. Dobra strana korišćenja xml-a je to što se lako menja i tumači, a pre svega to što nakon tih promena mi ne moramo ponovo da kompajliramo kod što nam olakšava pokretanje testova.

Taj fajl sadrži određenu šemu pa je potrebno na njegovom početnu definisati definiciju tipa dokumenta. Nakon definisanja tipa dokumenta, možemo koristiti tagove koje TestNG definiše.

Jedan od njih je <suite> kojim se definiše suite i ima obavezni atribut name koji predstavlja naziv suite-a.

Unutar njega definišemo testove pomoću taga <test> koji ima atribut name, a unutar tih testova niz testnih klasa koje će biti izvršene. Niz se definiše sa tagom <classes>, a unutar njega testne klase sa tagom <class>. Tag za testne klase takođe sadrži atribut name i u njemu se definiše cela putanja do date klase.

Unutar taga za testnu klasu možemo da definišemo koje metode želimo da ignorišemo ili samo metode koje želimo da izvršimo. To radimo unutar taga <methods> koji se nalazi u tagu <class>. One metode koje nisu navedene će biti primenjena suprotna akcija. Ako definišemo metode koje ćemo ignorisati, onda će sve druge metode biti izvršene, a ako definišemo metode koje želimo da se izvrše, onda će sve druge metode biti ignorisane.

Metode koje jedino želimo da izvršimo se definišu tako što se njihovo ime navede u atributu name taga <include>, dok se u slučaju isključivanja (ignorisanja) koristi tag <exclude>.

Testove pokrećemo biranjem opcije “Run” iz menija koji dobijamo desnim klikom na konfiguracioni fajl.

Primer konfiguracionog (XML) fajla:

<!DOCTYPE suite SYSTEM "https://testng.org/testng-1.0.dtd" >

<suite name="Naziv Suite-a">

    <test name="osnovni testovi"   >
        <classes>
            <class name="pmf.imi.StudentTest" />
            <class name="pmf.imi.SaradnikTest">
                <methods>
                    <exclude name="primer4" />
                    <exclude name="primer5" />
                </methods>
            </class>
        </classes>
    </test>

    <test name="neki drugi testovi">
        <classes>
            <class name="pmf.imi.ProfesorTest"></class>
        </classes>
    </test>

</suite>

Parametri

Parametre definišemo u anotaciji @Parameters. Prosleđuju se tako što se unutar vitičastih zagrada navedu stringovi koji predstavljaju nazive parametara koji su definisani u konfiguracionom fajlu. Tag za parametar je <parameter> i sadrži atribute name i value.

Anotacija i navođenje naziva:

@Parameters({"param1", "param2", "param3", "param4"})
public void metod(String par1, String nesto2, String par3, String param4) {}

Izgled dela konfiguracionog fajla:

<suite name="Naziv Suite-a">

  ...

    <test name="osnovni testovi"   >
        <parameter name="param1" value="jedan"></parameter>
        <parameter name="param2" value="dva"></parameter>
        <parameter name="param3" value="tri"></parameter>
        <parameter name="param4" value="cetiri"></parameter>
		
	  ...
		
    </test>
	
  ...
	
</suite>

Kao što možemo primetiti, nazivi parametara metoda ne moraju da se poklapaju sa nazivima parametara testa jer će biti prosleđeni metodu po redosledu u kome su definisani u anotaciji.

U anotaciji navodimo samo one parametre iz konfiguracije koje ćemo proslediti datom metodu (ne moraju svi da se navedu).

Scope parametara zavisi od toga u kom tagu su definisani. U prethodnom isečku koda, parametri su definisani na nivou suite-a.

Izveštaji

Testovi se mogu izvršavati automatski. Na platformama kao što je GitLab, možemo imati podešen mehanizam koji će pri svakom merge-u pokrenuti sve testove automatski. Tada je od velikog značaja pregledan i jasan izveštaj tog testiranja.

TestNG ima integracije sa svim poznatim sistemima za DevOps kao što je Jenkins. Generisani izveštaji se mogu videti unutar Jenkins-a.

Izveštaji mogu da se kreiraju i pri pokretnaju nekog testa.

Jedan od izveštaja koji se može kreirati jeste izveštaj u vidu HTML stranice.

U IntelliJ-u, u gornjem desnom uglu kod mesta na kome možemo pokrenuti program biramo “Run Configurations…”. U delu “Configurations” otvorenog prozora imamo više tabova, među kojima je i tab “Listeners”. Biramo taj tab i dodajemo neki listener na plus. Onaj koji nas zanima jeste neki HTML Reporter. “Reporter” se odnosi na klasu kojom menjamo podrazumevani način generisanja izveštaja.

Rezultat će nakon pokretanja biti generisan u folderu test-output. U folderu koji se zove kao suite će biti generisani HTML fajlovi za svaki test.

Selenium

Koristan materijal:

Selenium simulira interakciju korisnika sa web browser-om. Može da otvori web browser, simulira klik, pronađe element na stranici, da popuni polje i tako dalje.

To se postiže tako što se pomoću Web Driver-a iz koda kreira i kontroliše instanca web browser-a.

Za svaki web browser postoji poseban Web Driver.

Postoje opcije:

Firefox
Edge
Chrome (na Linux-u Chromium)

Imamo 2 opcije za uključivanje Web Driver-a u projekat:

ručno uključivanje i održavanje Web Driver-a za određeni web browser
automatsko uključivanje i održavanje Web Driver-a (zahteva internet konekciju)

Automatsko uključivanje možemo da obavimo tako što bismo uključili zavisnost .

Ovaj pristup je bolji od ručnog zato što ne moramo ručno da preuzimamo izvršni fajl Web Driver-a za odgovarajuću verziju browser-a, operativni sistem i arhitekturu sistema. Takođe, ne moramo da podešavamo promenljive okruženja, a ni da brinemo o tome da li su nam verzije Web Driver-a i browser-a usklađene nakon ažuriranja.

Kako bismo koristili Selenium u svom projektu, neophodno je da kreiramo instancu Web Driver-a. Obično se u testnoj klasi definiše polje tipa WebDriver koje će referencirati instancu Web Driver-a

Instanciranje se najčešće odvija u 2 koraka, odnosno u 2 metode:

pošavanje putanje do izvršnog fajla WebDriver-a u @BeforeSuite metodi, ili pozivanje setup web menadžera kod automatskog pristupa
instanciranje Web Driver-a u @BeforeMethod, kako bi se napravio novi pre svakog testa

Primer:

public class DemoTest {
	private static Logger logger = LoggerFactory.getLogger(Logger.class);

	WebDriver driver;

	@BeforeSuite
	public void beforeSuite() {
		WebDriverManager.edgedriver().setup();
	}
	
	@BeforeMethod
	public void beforeMethod() {
		driver = new EdgeDriver();
	}
	
	@Test
	public void navigateToWebAdress() {
		String url = "https://imioer.github.io/kts/";
		
		driver.get(url);
		String currentUrl = driver.getCurrentUrl();
		
		logger.info(currentUrl);
		logger.info(driver.getTitle());
		
		assertEquals(currentUrl, url);
	}
}

Instanca WebDriver-a ima više nekih metoda pomoću kojih možemo da interagujemo sa stranicom, kao i metoda pomoću kojih možemo doći do nekih informacija.

Sa driver.getCurrentUrl() dolazimo do trenutne URL adrese, a preko driver.getTitle() možemo dobiti title trenutne stranice.

Nakon build-a projekta, dolazi kreira instanca Edge-a i njegovom otvaranja.

Kada se sve učita, test se dalje nastavlja i vriši se validacija trenutnog URL-a.

Treba primetiti da nakon obavljenog testa web browser još uvek ostaje otvoren. Ukoliko bismo pokrenuli test još nekoliko puta, imali bismo više aktivnih instanci browser-a.

Da bismo ovo sprečili, gasimo kreirani web browser nakon svakog izvršenog testnog metoda:

@AfterMethod
public void afterTestMethod() {
	driver.quit();
}

Pored metoda quit() postoji i metod close() kojim se zatvara trenutni prozor ili tab.

Često se koristi i maksimizacija prozora browser-a jer na određenim dimenzijama prozora može doći do izmene strukture stranice. Maksimizaciju vršimo sa: driver.manage().window().maximize().

Spomenuli smo da pomoću Seleniuma možemo vršiti i kompleksnije operacije kao što je unos u neko polje i klik na dugme.

Da bismo to odradili, potrebno je da se pronađu odgovarajući elementi, a to radimo pomoću lokatora.

Postoji više tipova lokatora, tj. strategija lociranja elemenata.

Osnovna klasa u procesu lociranja elementa je klasa By. Pomoću njenih statičnih metoda se definiše uslov pretrage. Ono što ti metodi rade jeste samo definisanje uslova, a to ne uključuje i pronalaženje datog elementa. Da bismo pronašli element, dati uslov prosleđujemo dalje Web Driver-u preko njegovih metoda findElement i findElements. Odabir neke od te 2 metode zavisi od toga broja elemenata koji očekujemo. Rezultat je instanca klase WebElement.

Pri lociranju elementa, bitno je da rezultat bude jedinstven. Ako ih ima više, prvi će biti izabran. Zbog toga, kada analiziramo stranicu, trudimo se da biramo ono što dati element jedinstveno identifikuje. Ako ne možemo direktno da ga identifikujem, onda ga identifikujemo indirektno preko drugih elemenata koje možemo direktno identifikovati. To uglavnom radimo definisanjem detaljnijih opisa kojima se opisuje gde se dati element nalazi u odnosu na onaj element do koga možemo lako doći.

Elementu možemo proslediti string pomoću metode sendKeys. Time se samo unosi nešto u taj element, tj. polje koje on predstavlja.

Dodatno je potrebno i submit-ovati unos pomoću submit metode elementa. To možemo odraditi i slanjem novog reda.

Submit nas vodi na novu stranicu pa je poželjno utvrditi i da li je došlo do prelaska na odgovarajuću stranicu.

Primer:

@Test
public void testSearchPattern(){
	driver.get("https://www.tehnomedia.rs/");

	By elementSearchBy = By.id("search-text");
	WebElement input = driver.findElement(elementSearchBy);

	input.sendKeys("monitor");
	input.submit();

	assertTrue(driver.getCurrentUrl().endsWith("/search/find.html?rec=monitor"));
}

Pri validaciji rezultata poželjno je da se proveri da li rezultat pretrage nije null.

Takođe, ukoliko proveravamo da li se na stranici nalazi odgovarajući string, nije loše koristiti metodu trim nad tim string-om (actual).

Ukoliko sada želimo da testiramo stranicu koja predstavlja rezultat pretrage, ne moramo ponovo vršimo akcije koje dovode do tog rezultata, već možemo da iskoristimo adresu (URL) tog rezultata, tj. https://www.tehnomedia.rs/search/find.html?rec=monitor iz prethodnog primera, i početi rad od te adrese. U prethodnom primeru to možemo da odradimo jer URL sadrži query deo koji nam daje dati rezultat, ali to ne možemo uvek raditi jer neke stranice ne šalju upit serveru za neke rezultate preko URL, već to možda rade preko tela zahteva.

Ukoliko koristimo driver.findElements(uslov), očekujemo kao rezultat list elemenata, tj. List<WebElement>. Dobijeni rezultat možemo da testiramo tako što bismo proverili da li smo dobili očekivani broj elemenata i to radimo poređenjem očekivanog broja sa brojem elemenata dobijene liste.

Za uslova za lociranje elemenata sem By.id možemo koristiti i:

By.name - name atribut tag-a
By.className - klasa taga (vrednost class atribut tag-a)
By.tagName - ime tag-a
By.linkText - tekst linka (tekst koji predstavlja link na stranici)
By.partialLinkText - deo tekst linka (teksta koji predstavlja link na stranici)
By.cssSelector
By.xpath

XPath

Koristan materijal:

w3schools: XPath Introduction
w3schools: XPath Syntax
Wikipedia: XPath
- Abbreviated syntax (informativno, radi boljeg razumevanja)
- Expanded syntax (informativno, radi boljeg razumevanja)
- Axis specifiers
- Node tests “Other node test formats”
- Predicates
- Functions and operators
  - poželjno je da se zapamti:
    - position(),
    - count(node-set),
    - concat(string, string, string*),
    - starts-with(s1, s2),
    - contains(s1, s2),
    - substring(string, start, length?)
Mastering XPath for Selenium Test Automation Engineers
IONOS: XPath Tutorial for Beginners
XPath Tester - Free Online Toolbox for developers
XPath Cheatsheet
XPath with multiple conditions (opciono)

Skraćeno za: XML Path Language.

Predstavlja jezik pomoću kojeg je moguće vršiti navigaciju i selekciju čvorova u stablu koje predstavlja XML dokument. Možemo i definisati dodatne kriterijume (predikate) za putanje u tom stablu i time filtriramo putanje.

S obzirom da je i HTML markup jezik sa sličnom strukturom kao XML, XPath takođe možemo koristiti i za pronalaženje elemenata u HTML-u.

Obično ga koristimo kada ne možemo da nađemo element preko lokatora kao što su id, name i class.

XPath izraz se sastoji iz 3 dela:

ose (axis)
testa čvora (note test)
predikata (predicate)

XPath struktura

Izraz se evaluira u odnosu na trenutni kontekstni čvor (context node). Osa nam definiše smer navigacije u odnosu na kontekstni čvor, a test čvora i predikat se koriste za filtriranje čvorova koji se nalaze na smeru koji je definisan osom, tj. ako nam osa kaže da je navigacija usmerena ka potomcima kontekstnog čvora, onda oni filtriraju te potomke na definisan način.

U Seleniumu koristimo By.xpath(xpath_izraz) kako bi definisali uslov za pronalaženje elementa pomoću XPath-a. Ukoliko imamo string unutar xpath_izraz, možemo da escape-ujemo navodnike ili da koristimo jednostruki navodnik.

Sintaksa

Postoje 2 sintakse za XPath izraze:

Skraćena sintaksa (Abbreviated syntax)
Proširena sintaksa (Expanded syntax)

Skraćena sintaksa je konciznija i intuitivnija. Može lakše da za zapiše i pročita.

Primer za https://imioer.github.io/kts:

//a[@href="/kts/skripte/"]/em/strong

Proširena sintaksa omogućava deskriptivniji i specifičniji opis. Teža je za čitanje, ali nam može omogućiti neke opcije koje nam nisu dostupne u kraćoj sintaksi.

Primer za https://imioer.github.io/kts:

descendant-or-self::a[@href="/kts/skripte/"]/child::em/child::strong

U oba primera smo selektovali element (tag) strong.

Skraćeni oblik u stvari implicitno koristi child kao podrazumevanu osu kada koristimo /, što možemo i primetiti iz prethodnih primera. Time XPath izraz može da se zapiše kraće, bez navođenja ose.

XPath izrazi mogu da kombinuju ove sintakse.

Ukoliko u prethodnom primeru želimo da dođemo do elementa čije je spomenuti tag a dete, to možemo učiniti kombinacijom ove dve sintakse:

//a[@href="/kts/skripte/"]/parent::node()

XPath: primer kombinacije skraćene i proširene sintakse

Neki načini na koji smo još ovo mogli da odradimo (prikazano samo radi ilustracije, a kasnije će biti objašnjeno detaljnije):

//ul/li (nije preporučljiv jer je dosta uopšteno)
//a[@href="/kts/skripte/"]/.. (isto što i originalni izraz; .. je skraćeni zapis za parent::node())
//*[@href="/kts/skripte/"]/.. (varijanta prethodnog izraza, sa opširnijim testom čvora)
/html/body/div/ul/li[1] (apsolutni XPath; nije preporučljiv jer lako može da postane nevalidan ukoliko se promeni struktura stranice pre tog elementa)
//*[@id="sadržaj-sajta"]/following-sibling::node()/li
//li[child::a[@href="/kts/skripte/"]]
//li[./a[@href="/kts/skripte/"]]

Apsolutni i relativni XPath

Apsolutna putanja predstavlja putanju od korenog čvora (root node) do nekog elementa. To je direktna putanja do elementa.

Primer selektovanja elementa strong pomoću apsolutne putanje:

/html/body/div/ul/li[1]/a/em/strong

Mana ovih putanja je to što bilo koja izmena na toj putanji zahteva i ažuriranje izraza. Do tih promena može doći pri pomeranju datog elementa na stranici, pri brisanju ili dodavanju nekog predaka i tako dalje. Takve promene se mogu dešavati često ili bar više puta, što zahteva da nakon svake promene ažuriramo izraz, a to nam otežava održavanje testnog koda.

Druga mana je kompleksan i dugačak zapis koji se teško može tumačiti i kreirati. Dati primer apsolutne putanje nije mnogo duži od relativne putanje jer se element nalazi na relativno maloj dubini, ali kada se element nalazi na nekoj većoj dubini u DOM-u, može se primetiti da je apsolutna putanja značajno duža.

U Firefox-u, do apsolutne putanje elementa možemo da dođemo tako što u Inspector-u (DevTools) desnim klikom na element dobijemo meni i zatim Copy > XPath.

Relativna putanja predstavlja putanju od kontekstno (trenutnog) čvora do nekog elementa. Otpornija je na izmene u odnosu na apsolutnu putanju jer je prostor/obim u kome može doći do promene znatno manji. Prednost je i to što je izraz kraći pa se lakše može čitati, a takođe se i lakše tumači jer se obično ne koriste pozicije elemenata.

Primer selektovanja elementa strong pomoću relativne putanje:

//a[@href="/kts/skripte/"]/em/strong

Ose

Izrada u toku


Izvor: pragmatictestlabs.com


Izvor: softwaretestinghelp.com

Test čvora

Izrada u toku

Moguća vrenodst	Opis
html tag `tag`	Bira sve `tag` čvorove na odabranoj osi (npr. anchor tag `//a`)
`*`	Bira sve čvorove na odabranoj osi
`node()`	Bira sve čvorove na odabranoj osi
`text()`	Bira sve tekstualne čvorove na odabranoj osi
`comment()`	Bira sve čvorove komentara na odabranoj osi
`processing-instruction()`	Bira sve čvorove instrukcija za procesiranje na odabranoj osi

Predikati

Izrada u toku

CSS Selektori

Koristan materijal:

Neki CSS selektori:

#identifikator - tag čiji atribut id ima vrednost identifikator
.klasa - tag čiji atribut class ima vrednost klasa
tag1 tag2 - selektovanje svih tag2 unutar tag1 (bilo gde u njegovoj hijerarhiji)
tag1, tag2 - selektovanje svih tag1 i tag2 (posmatra ih nezavisno)
tag1 > tag2 - selektovanje svih tag2 koji se direktno nalaze unutar tag1 (direktni potomci, a ne potomci potomaka)
tag.klasa - selektovanje tagova tag koji imaju vrednost klasa za atribut class

Možemo ih i kombinovati, npr. tag1.klasa > tag2 čime selektujemo sve tag2 koji se nalaze direktno unutar nekog tag1 taga koji ima atribut class setovan na klasa.

Specifično

Ako želimo da radimo sa padajućim menijem (dropdown-om), potrebno je da koristimo klasu Select. Razlog je to što WebElement koji je vraćen od strane findElement i findElements definiše interfejs za rad sa bilo kojim elementom.

Da bismo koristili metode koji su specifični za dati element, odnosno select u ovom slučaju. Konstruktoru se prosleđuje WebElement i referencu dobijene instance klase Select čuvamo promenljivoj iste te klase. Pomoću nje možemo pristupiti odgovarajućim metodama i da, na primer, selektujemo i deselektujemo opcije na osnovu teksta (sadžaja innerHTML-a) ili na osnovu vrednosti opcije (sadržaja value atributa).

Lokatori koji se odnose na linkove ne možemo koristiti na kompleksnijim sajtovima koji umesto anchor taga, tj. a, koriste JS listener-e na nekim elementima. Tada moramo koristi neki alternativni pristup kao što je pronalaženje elementa i klik na njega.

Česti problemi

Selenium Docs: Understanding Common Errors

NoSuchElementException

Koristan materijal:

Let’s Kode It: How To Handle No Such Element Exception (15m39s)

Element ne može da se pronađe u datom trenutku.

Najčešće se javlja kada se pretraga za elementom završi neuspešno kao greška uzrokovana pokrešno definisanim lokatorom. Dešava se i da element nije na mestu na kome ga tražimo ili nije prisutan u datom trenutku na mestu na kome ga tražimo.

Mogućih razloga za dobijanje ovog exception-a su i:

pretraga (findElement/s) se završila pre nego što je obavljeno render-ovanje stranice
element se nalazi u drugom tab-u
element se nalazi na drugom prozoru
element se nalazi unutar frame ili iframe
element se nalazi unutar Shadow DOM-a

Rešenja:

čekanje (implicitno ili eksplicitno), ukoliko je problem sa trenutnom u kome je izvršena pretraga
prelazak pomoću driver.switchTo(), ukoliko se element nalazi u drugom tabu, prozoru ili frame-u

prelazak u Shadow DOM ukoliko se element nalazi u njemu:

   SearchContext shadowRoot = shadowContainer.getShadowRoot();
   WebEleemnt element = shadowRoot.findElement(...);

StaleElementException

Koristan materijal:

Element je prethodno pronađen, ali referenca više ne važi jer sada preko nje ne možemo da mu pristupimo.

Dešava se da dođe do nekih izmena nakon lociranja elementa i da ono što smo prethodno pronašli više nije validno.

Mogući uzroci:

stranica je osvežena
pronađeni element je obrisan u nekom trenutku pa sada referenca na njega (WebElement) ne važi
pronađeni element je premešten u nekom trenutku pa sada referenca na njega ne važi
element je obrisan i potom zamenjen istim ili sličnim elementom (može i da ima isti id)
element je pronađen, a potom smo prešli na drugo mesto, tj. kontekst (stranicu, prozor, tab, frejm, …)

Ukoliko dođe do problema zbog promene DOM-a, možemo pronaći element opet. To nije baš efikasno i još uvek postoji verovatnoća da opet dođe do ove greške sa datim elementom, ali period u kome ona može da nastane je veoma kratak pa je time i verovatnoća znatno mala. Drugo rešenje je da taj element wrap-ujemo unutar nekog objekta koji čuva lokator elementa i kešira ga. Tada će ovaj objekat ponovo pronaći element kada postane stale (nevalidan). To možemo odraditi sa anotacijom @CacheLookup. Ovo rešenje je efikasnije.

Ukoliko dođe do promene konteksta, potrebno je da se vratimo nazad jer je referenca još uvek validna, ali ukoliko promenimo stranicu potrebno je i da ponovo lociramo element jer je prethodni kontekst obrisan.

ElementNotInteractableException

Koristan materijal:

Let’s Kode It: How To Handle Element Not Interactable Exception (14m34s)
- prikazuje razne uzroke koji mogu izazvati ovu grešku, a o kojima se ne priča toliko često
Selenium Element Not Interactable Exception wtih Python & Java Code Examples (9m20s; opciono)
- uglavnom se rešava čekanjem da se element prikaže ili bude dostupan za interakciju

Najčešće se javlja:

kada je element sakriven ili onemogućen ili
kada se nad elementom vrši akcija koju ne podržava

Vršenje nepoznate akcije se može dogoditi i greškom. Na primer, koristimo id za lociranje elementa. Mi očekujemo da je jedinstven i da jednoznačno određuje element, ali to ne mora biti uvek slučaj. Stranica može da sadrži više elemenata sa istim id-jem, iako je pravilo da se to ne radi. U ovakvoj situaciji, lociran je prvi element sa koji ima dati id, pa se može dogoditi da mi nad tim pogrešnim elementom izvršavamo akciju koja nije podržana (npr. unos teksta u element koji predstavlja labelu).

Može se javiti, ali ređe, i:

kada je element u DOM-u prisutan, ali nije prikazan (već mora da se skrola do njega da bi se video)
kada ga neki element prekriva

Element is not clickable at point

Koristan materijal:

Let’s Kode It: How To Handle Element Not Clickable At Point Exception (12m36s)

Mogući uzroci:

element je onemogućen
element još uvek nije dostupan (učitan)
element se preklapa sa drugim elementima

Rešenja:

omogućavanje kroz neku interakciju sa stranicom (ukoliko je moguće)
čekanje, implicitno ili eksplicitno, na dati element (visibility, presence, ..) ili element koji ga preklapa (invisibility, …)
uklanjanje elementa (koji preklapa dati element) kroz neku interakciju (npr. zatvaranje popup-a)

Neke stvari koje nam još mogu pomoći su:

JavascriptExecutor-a za scroll i/ili klik
maksimizacija stranice (driver.manage().window().maximize()) kako bi se rasporedili elementi i smanjilo preklapanje
korišćenje klase Actions

Cannot find BROWSER binary

Poruka je ovog oblika (za ChromeDriver):

org.openqa.selenium.SessionNotCreatedException: Could not start a new session. Response code 500. Message: unknown error: cannot find Chrome binary

Ova greška se javlja kada:

putanja do izvršnog fajla browser-a nije dobro podešena
browser nije instaliran na datom sistemu
verzije driver-a i browser-a nisu kompatibilne

This site is open source. Improve this page.