Baze podataka 1

Vežbe 6

Uvod

Šta je SQL?

U današnje vreme, skoro u svakom domenu poslovanja, bilo da je reč o malim online prodavnicama ili velikim korporacijama, koriste se podaci. Ovim podacima se upravlja koristeći baze podataka. Zbog toga je velika potražnja za administratorima bazama podataka, posebno sa znanjem SQL baza podataka.

Podaci se nalaze u osnovi mnogih web aplikacija i aplikacija za mobilne telefone. Na primer, aplikacija kao što je Facebook sadrži podatke o korisniku, njegovim prijateljima, objavama itd. Da bi se ti podaci čuvali, koriste se baze podataka. SQL je programski jezik koji omogućava programerima da upravljaju tim podacima.

Skraćenica SQL odnosi se na Structured Query Language, tj. jezik strukturisanih upita.

Prema definiciji W3School-a: “SQL je standardni jezik za čuvanje, upravljanje i preuzimanje podataka u bazama podataka”.

U osnovi, to je jezik koji omogućava komunikaciju sa bazama podataka i upravljanjem svih podataka koje one sadrže.

SQL nije proceduralni jezik, već deklarativni jezik. To znači da pomoću SQL-a definišete šta želite da uradite (npr. izaberite podatke ili da ih ažurirate), ali ne navodite korake koje računar treba da preduzme da bi to postigao.

Šta može SQL

Ovaj jezik ima razne namene u oblasti analize podataka, a posebno je koristan jer može da:

SQL Server

SQL Server je softverski alat koji nudi Microsoft. To je sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS) koji omogućava skladištenje i upravljanje podacima. SQL Server koristi SQL kao jezik za manipulaciju i upravljanje podacima.

sqllocaldb

SQLLocalDB je verzija SQL Servera koja je namenjena razvojnim radnim stanicama i aplikacijama koje ne zahtevaju puni server za upravljanje bazom podataka. Ona pruža lak i jednostavan način za razvoj i testiranje aplikacija koje koriste SQL Server baze podataka.

sqllocaldb create MyInstance
sqllocaldb start MyInstance

Ovo će pokrenuti instancu SQLLocalDB-a i omogućiti vam da počnete koristiti bazu podataka unutar te instance. Da bismo je ugasili, pokrećemo komandu:

sqllocaldb stop MyInstance

Osnove SQL-a

Osnovna stvar vezana za SQL jeste da je on case-insensitive jezik, odnosno naredbe se mogu pisati velikim i malim slovom, i one predstavljaju istu naredbu:

SELECT * FROM [Studenti] WHERE Indeks = 22

-- isto kao
SElect * frOM Studenti where [indeks] = 22

Zašto zagrade

Pri pisanju SQL koda, nazivi naših struktura(baza, tabela, kolona) može da se poklopi sa ključnim rečima samog jezika. Najosnovniji primer jeste ako kreiramo tabelu user, gde je reč user ključna reč samog jezika. Kako bi SQL znao da mi samo želimo da nazovemo našu strukturu tako, njen naziv pišemo između [] zagrada.

Ova notacija nije obavezna, i određenje verzije neće praviti problem ni čak kada napišete ključnu reč kao naziv bez zagrada, već predstavlja samo savet za urednije pisanje koda.

Baza STUDIJE

Kao i dok smo vežbali relacionu algebru, i za SQL deo koristićemo bazu STUDIJE.

U opisu kursa možete pronaći .bak fajl koji predstavlja backup fajl baze STUDIJE. Kako odraditi restore baze možete naći ovde

SELECT

SELECT je osnovna naredba SQL jezika jer njom definišemo šta želimo. Spada u DQL naredbe (Data query language). Ona uvek ide u paru sa rečju FROM, kojom definišemo odakle to želimo.

Predstavlja implementaciju operacije projekcije iz relacione algebre.

SELECT *
FROM [Studenti]
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2
1 2002 Nenad Kragujevac 1984-06-15 00:00:00.000 1
2 2001 Sanja Jagodina 1983-04-20 00:00:00.000 3
2 2002 Voja Lapovo 1984-08-15 00:00:00.000 4
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1
3 2001 Tanja Ćuprija 1983-01-08 00:00:00.000 3
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4
4 2000 Pavle Batočina 1982-04-07 00:00:00.000 3
4 2001 Ranko Kraljevo 1983-05-05 00:00:00.000 4
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3
5 2002 Sima Paraćin 1984-07-12 00:00:00.000 3
5 2003 Mira Kragujevac 1984-01-23 00:00:00.000 4
6 2001 Ivan Užice 1983-03-13 00:00:00.000 3
6 2002 Nina Čačak 1984-03-19 00:00:00.000 4
7 2001 Irena Kragujevac 1983-07-30 00:00:00.000 4
8 2001 Kaća Rača 1983-11-04 00:00:00.000 4
8 2003 Jovan Aranđelovac 1984-03-21 00:00:00.000 4

Pisanjem * definišemo da želimo sve kolone.

Ako želimo specifične kolone, navodimo ih redom odvojene zapetom.

SELECT [Mesto], [Imes]
FROM [Studenti]
Mesto Imes
Kragujevac Ana
Kragujevac Nenad
Jagodina Sanja
Lapovo Voja
Kragujevac Sava
Ćuprija Tanja
Kragujevac Toma
Batočina Pavle
Kraljevo Ranko
Kruševac Marko
Paraćin Sima
Kragujevac Mira
Užice Ivan
Čačak Nina
Kragujevac Irena

Redosled je bitan, jer će nam tim redosledom kolone biti prikazane u tabeli.

DISTINCT

Projekcija u relacionoj algebri je automatski brisala duplikate. SELECT ne radi tako, već prikazuje iste redove.

SELECT [Imes]
FROM [Studenti]
Imes
Toma
Pavle
Ranko
Marko
Sima
Mira
Ivan
Nina
Irena
Kaća
Jovan
Aca
Milan
Saša
Mira
Ana
Tanja
Maja
Zoran
Saša
Stevan

Ako želimo da nam se prikažu samo različiti, pišemo ključnu reč DISTINCT posle selecta:

SELECT DISTINCT [Imes]
FROM [Studenti]

AS

Ako želimo da promenimo naziv kolone, koristimo AS

SELECT DISTINCT [Imes] AS 'Ime studenta'
FROM [Studenti]
Ime studenta
Aca
Ana
Irena
Ivan
Jovan
Kaća
Maja

Zadaci

WHERE

WHERE naredba služi za filtriranje redova. Predstavlja restrikciju iz relacione algebre.

Pomoću nje, uzimaju se samo redovi koji ispunjavaju logički uslov.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] = 'Aca'
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
5 2003 Mira Kragujevac 1984-01-23 00:00:00.000 4
8 2003 Jovan Aranđelovac 1984-03-21 00:00:00.000 4
16 2003 Tanja Kragujevac 1984-10-07 00:00:00.000 1
17 2003 Zoran Kraljevo 1984-03-14 00:00:00.000 2
18 2003 Saša Jagodina 1984-07-16 00:00:00.000 3

Za tekstualne kolone, potrebno je vrednost pisati unutar jednostrukih navodnika:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] = 'Aca'
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
9 2000 Aca Kraljevo 1982-09-23 00:00:00.000 4

Zadaci

IN

IN nam služi da ispitamo da li vrednost pripada skupu željenih vrednosti

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša')
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
9 2000 Aca Kraljevo 1982-09-23 00:00:00.000 4
12 2000 Saša Čačak 1982-06-03 00:00:00.000 1
18 2003 Saša Jagodina 1984-07-16 00:00:00.000 3

Zadaci

Logical operations

AND

AND služi da filtrira redove na osnovu više uslova

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša') AND [Indeks] < 10
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
9 2000 Aca Kraljevo 1982-09-23 00:00:00.000 4

OR

OR služi da filtrira redove na osnovu više uslova, ali je potrebno da barem jedan od datih uslova bude ispunjen. Pokušaćemo isti primer kao i iznad, samo sa OR umesto AMD.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Imes] in ('Aca', 'Saša') OR [Indeks] < 10
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2
1 2002 Nenad Kragujevac 1984-06-15 00:00:00.000 1
2 2001 Sanja Jagodina 1983-04-20 00:00:00.000 3
2 2002 Voja Lapovo 1984-08-15 00:00:00.000 4
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1
3 2001 Tanja Ćuprija 1983-01-08 00:00:00.000 3
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4
4 2000 Pavle Batočina 1982-04-07 00:00:00.000 3
4 2001 Ranko Kraljevo 1983-05-05 00:00:00.000 4
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3

Operator OR prikazuje zapis ako je bilo koji od uslova tačan.

Operator AND prikazuje zapis ako su svi uslovi tačni.

NOT

Operator NOT se koristi u kombinaciji s drugim operatorima kako bi dao suprotan rezultat.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE NOT [Indeks] < 40
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
99 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2

BETWEEN

Operator BETWEEN bira vrednosti unutar datog opsega. Te vrednosti mogu biti brojevi, tekst ili datumi.

Operator BETWEEN je inkluzivan: početne i krajnje vrednosti su uključene.

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] BETWEEN 2003 AND 2004
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
5 2003 Mira Kragujevac 1984-01-23 00:00:00.000 4
8 2003 Jovan Aranđelovac 1984-03-21 00:00:00.000 4
16 2003 Tanja Kragujevac 1984-10-07 00:00:00.000 1
17 2003 Zoran Kraljevo 1984-03-14 00:00:00.000 2
18 2003 Saša Jagodina 1984-07-16 00:00:00.000 3

Da biste prikazali proizvode izvan opsega prethodnog primera, koristite NOT BETWEEN:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] NOT BETWEEN 2003 AND 2004
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2
1 2002 Nenad Kragujevac 1984-06-15 00:00:00.000 1
2 2001 Sanja Jagodina 1983-04-20 00:00:00.000 3
2 2002 Voja Lapovo 1984-08-15 00:00:00.000 4
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1
3 2001 Tanja Ćuprija 1983-01-08 00:00:00.000 3
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4
4 2000 Pavle Batočina 1982-04-07 00:00:00.000 3
4 2001 Ranko Kraljevo 1983-05-05 00:00:00.000 4
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3
5 2002 Sima Paraćin 1984-07-12 00:00:00.000 3
6 2001 Ivan Užice 1983-03-13 00:00:00.000 3
6 2002 Nina Čačak 1984-03-19 00:00:00.000 4

Zadaci

LIKE

LIKE operator se koristi u WHERE klauzuli kako bi se tražio određeni obrazac u koloni.

Postoje dva džokera koji se često koriste u vezi sa LIKE operatorom:

SELECT * 
FROM [Studenti]
WHERE [Mesto] LIKE '%evac';

Najkorišćeniji obrazci:

Predstavlja sve studente kod kojih se mesto završava za “evac”

Indeks Upisan Ime Mesto Datr Ssnmer
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2
1 2002 Nenad Kragujevac 1984-06-15 00:00:00.000 1
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3
5 2003 Mira Kragujevac 1984-01-23 00:00:00.000 4
7 2001 Irena Kragujevac 1983-07-30 00:00:00.000 4
14 2000 Mira Kragujevac 1982-11-07 00:00:00.000 1
16 2003 Tanja Kragujevac 1984-10-07 00:00:00.000 1

Sve oznake koje LIKE koristi su:

Kombinacijom oznaka i njihovih pozicija možemo da napravimo bilo koji obrazac

ORDER BY

Ključna reč ORDER BY se koristi za sortiranje rezultata u rastućem (ASC) ili opadajućem (DESC) redosledu.

Order by se pise na kraju, posle WHERE naredbe

SELECT *
FROM [Studenti]
-- WHERE [uslov]
ORDER BY [Imes] -- po defaultu se smatra ASC
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
9 2000 Aca Kraljevo 1982-09-23 00:00:00.000 4
15 2002 Ana Užice 1984-07-28 00:00:00.000 3
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2
7 2001 Irena Kragujevac 1983-07-30 00:00:00.000 4
6 2001 Ivan Užice 1983-03-13 00:00:00.000 3
8 2003 Jovan Aranđelovac 1984-03-21 00:00:00.000 4
8 2001 Kaća Rača 1983-11-04 00:00:00.000 4
17 2000 Maja Jagodina 1982-02-03 00:00:00.000 4
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3
5 2001 Marko Kruševac 1983-10-17 00:00:00.000 3
SELECT *
FROM [Studenti]
ORDER BY [Imes] DESC
Indeks Upisan Imes Mesto Datr Ssmer
17 2003 Zoran Kraljevo 1984-03-14 00:00:00.000 2
2 2002 Voja Lapovo 1984-08-15 00:00:00.000 4
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4
3 2001 Tanja Ćuprija 1983-01-08 00:00:00.000 3
16 2003 Tanja Kragujevac 1984-10-07 00:00:00.000 1
99 2000 Stevan Paraćin NULL 2
5 2002 Sima Paraćin 1984-07-12 00:00:00.000 3
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1

Moguće je sortirati po više kolona, gde će se sortiranje raditi redom (po prvoj koloni, pa po drugoj koloni, …):

SELECT *
FROM [Studenti]
ORDER BY [Imes] DESC, [PrezImes] ASC
Id Indeks Upisan Ime Prezime
41 41 2015 Vladimir Ivanovic
9 9 2008 Vladimir Jankovic
25 25 2024 Vladimir Ðordevic
12 12 2011 Tijana Simic
28 28 2002 Tijana Stankovic
44 44 2018 Tijana Ðordic
3 3 2002 Stefan Nikolic
19 19 2018 Stefan Petrovic

Zadaci

CONCAT

Funkcija CONCAT() spaja dva ili više stringa u jedan.

SELECT CONCAT([Indeks], '/', [Upisan]) as 'Indeks studenta'
FROM [Studenti]
Indeks studenta
1/2000
1/2002
2/2001
2/2002
3/2000
3/2001
3/2002
4/2000

CAST

Funkcija CAST() u SQL Serveru se koristi za konverziju podataka iz jednog tipa podataka u drugi. Na primer, može se koristiti za konverziju stringa u broj, datuma u string, ili obrnuto, u zavisnosti od potrebe.

SELECT CAST(25.65 AS int);
Broj
25

CASE

Izraz CASE prolazi kroz uslove i vraća vrednost kada je ispunjen prvi uslov (switch). Dakle, jednom kada je uslov ispunjen, prestaje čitati i vraća rezultat. Ako nijedan uslov nije ispunjen, vraća vrednost u ELSE klauzi.

Ako nema ELSE dela i nijedan uslov nije ispunjen, vraća NULL vrednost.

SELECT *, 
CASE
	WHEN [Indeks]%3 = 0 THEN 'Prva grupa'
	WHEN [Indeks]%3 = 1 THEN 'Druga grupa'
	ELSE 'Treca grupa'
END AS 'Grupa'
FROM [Studenti]		
Indeks Upisan Ime Mesto Datr Ssnmer Grupa
1 2000 Ana Kragujevac 1982-05-21 00:00:00.000 2 Druga grupa
1 2002 Nenad Kragujevac 1984-06-15 00:00:00.000 1 Druga grupa
2 2001 Sanja Jagodina 1983-04-20 00:00:00.000 3 Treca grupa
2 2002 Voja Lapovo 1984-08-15 00:00:00.000 4 Treca grupa
3 2000 Sava Kragujevac 1982-08-03 00:00:00.000 1 Prva grupa
3 2001 Tanja Ćuprija 1983-01-08 00:00:00.000 3 Prva grupa
3 2002 Toma Kragujevac 1984-12-01 00:00:00.000 4 Prva grupa
4 2000 Pavle Batočina 1982-04-07 00:00:00.000 3 Druga grupa

Zadaci

DATE

GETDATE()

GETDATE() vraća trenutni datum i vreme. Povratna vrednost je tipa DATE, o kojoj ćemo više na drugom delu SQL kursa kada budemo radili DDL naredbe.

GETDATE() nema parametre.

SELECT GETDATE() as 'Danas'
Danas
2024-04-01 19:28:57.657

DATEPART(datepart, date):

DATEPART funkcija izvlači određeni deo datuma (npr. dan, mesec, godinu) kao integer vrednost.

SELECT DATEPART(YEAR, GETDATE()) AS Godina
Godina
2024

datepart može imati neke od sledećih vrednosti:

DATENAME(datepart, date):

SELECT DATENAME(MONTH, GETDATE()) AS Mesec
Mesec
April

DATEDIFF(datepart, startdate, enddate)

DATEDIFF Računa razliku između dva datuma u izabranim intervalima (npr. dani, meseci, godine).

SELECT DATEDIFF(MONTH, GETDATE() - 125, GETDATE()) as Razlika

GETDATE() - 125 predstavlja datum pre 125 dana. Broj koji dodajemo/oduzimamo od datuma predstavljaju dani

Razlika
5

Zadaci

Agregatne operacije

Šta su?

U primenama je veoma često potrebno da se izračunaju određene statistike serija podataka. To može da bude zbir, proizvod, prosek tj. aritmetička sredina, najmanja ili najveća vrednost i slično. Prilikom izračunavanja ovih statistika od serije elemenata (tj. od svih elemenata jedne kolone tabele) gradi se jedan rezultat, tj. svi podaci se agregiraju u jedinstven rezultat. Zato se ove funkcije nazivaju agregatne funkcije.

SUM, COUNT, AVG, MIN, MAX

SUM

Zbir elemenata neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom SUM.

SELECT SUM(Indeks) as 'Suma indeksa'
FROM [Studenti]
Suma indeksa
299

Koriscenjem WHERE mozemo da vrsimo agregaciju nad samo odabranim redovima.

SELECT SUM(Indeks) as 'Suma indeksa'
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] = 2002
Suma indeksa
32

COUNT

Ukupan broj redova neke tabele može da se dobije agregatnom funkcijom COUNT.

SELECT COUNT(*) as 'Broj studenata'
FROM [Studenti]
Broj studenata
27

Pošto mi radimo samo brojenje redova, kao argument COUNT funkcije možemo da prosledimo *, što znači da brojimo sve redove. Umesto *, možemo da prosledimo kolonu čije elemente brojimo.

COUNT i NULL vrednosti

Odradićemo isti primer kao iznad, ali ćemo umesto * napisati da brojimo po koloni Datr.

SELECT COUNT(Datr) as 'Broj studenata'
FROM [Studenti]
Broj studenata
26

Vidimo da se broj razliku od broja kad brojimo sa COUNT(*). To je iz razloga što COUNT ne broji NULL vrednosti.

Ako odradimo selekciju studenata:

SELECT *
FROM [Studenti]
WHERE [Datr] IS NULL
Indeks Upisan Ime Mesto Datr SSmer
99 2000 Stevan Paraćin NULL 2

Vidimo da postoji student čiji je datum rođenja NULL, samim tim on neće biti izbrojan. Ako brojimo sa COUNT(*), to onda nije problem.

MAX

Maksimalni element neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom MAX.

SELECT MAX(Indeks) as 'Max indeks'
FROM [Studenti]
Max indeks
99

MIN

Minimalni element neke kolone može da se dobije agregatnom funkcijom MIN.

SELECT MIN(Indeks) as 'Min indeks'
FROM [Studenti]
Min indeks
1

Zadaci

GROUP BY

Posmatrajmo sledeći primer:

SELECT COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
WHERE [Upisan] = 2003
Broj upisanih
5

U prethodnom primeru smo videli kako agregatne funkcije mogu da se primene na filtrirane podatke (podatke koji zadovoljavaju neki uslov). Često se javlja potreba da se ista vrsta upita ponovi za svaku vrednost u nekoj koloni. Na primer, sasvim je prirodno poželjeti da se odredi broj studenata za svaku upisanu godinu, a ne samo za jednu. Umesto da se postavlja više srodnih upita, ovakve statistike je moguće izračunati korišćenjem grupisanja i izračunavanja statistika po grupama. U jeziku SQL se za to koristi klauzula GROUP BY.

Kako bismo pronašli koliko je studenata upisano svake godine

SELECT [Upisan], COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]
Upisan Broj studenata
2000 8
2001 8
2002 6
2003 5

Jako bitna stvar, potrebno je da se ako izuzmemo agregatne kolone, sve ostale kolone u SELECT-u poklapaju sa kolonama iz GROUP BY klauzule.

Alt text

Preko slike vidimo šta GROUP BY zapravo radi.

Grupisanje je moguće raditi po više kolona, na primer:

SELECT [Ssmer], [Mesto], COUNT(*) as 'Broj upisanih'
FROM [Studenti]
GROUP BY [Ssmer], [Mesto]
ORDER BY COUNT(*) DESC
Ssmer Mesto BrojUpisanij
1 Kragujevac 4
4 Kragujevac 3
3 Užice 2
4 Kraljevo 2
3 Jagodina 2
4 Jagodina 1
2 Kragujevac 1
4 Aranđelovac 1
3 Batočina 1
1 Čačak 1

Važno je samo da neagregatne kolone odgovaraju GROUP BY-u.

Zadaci

HAVING

HAVING je selekcija nakon grupisanja.

Kada se izračunavaju statistike po grupama, možemo poželeti da ponovo filtriramo podatke, tj. da odaberemo koje grupe želimo da budu prikazane na osnovu vrednosti izračunatih statistika. U ovom slučaju filtriranje podataka može i treba da se obavi tek nakon izračunavanja broja učenika u svim grupama.

Na primer, ako želimo da za primer iznad, izdvojimo sve godine na kojima je upisano više nego neki broj studenata. To radimo ovako:

SELECT [Upisan], COUNT(*) as BrojUpisanih
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]
HAVING COUNT(*) > 7
Upisan BrojUpisanih
2000 8
2001 8

NOTACIJA

U primeru iznad, mi smo kolonu koja predstavlja agregaciju COUNT(*) nazvali BrojUpisanih. Pošto to predstavlja naziv kolone, mi bi u HAVING klauzuli mogli da umesto agregatne funkcije, pišemo taj naziv.

SELECT [Upisan], COUNT(*) as BrojUpisanih
FROM [Studenti]
GROUP BY [Upisan]
HAVING BrojUpisanih > 7
Msg 207, Level 16, State 1, Line 4
Invalid column name 'BrojUpisanih'.

Completion time: 2024-04-01T19:18:45.5669759+02:00

Vidimo da ovo zapravo neće raditi, a razlog je redosled kojim SQL izvršava naredbe. Možemo rećo da se AS izvršava na kraju, i u trenutku kada se HAVING, naziv BrojUpisanih još nije definisan.

Struktura SQL koda:

SELECT column_name, aggregate_function(column_name)
FROM table_name
WHERE column_name operator value
GROUP BY column_name
HAVING aggregate_function(column_name) operator value;
ORDER BY column_name [ASC|DESC]

Zadaci